Program doniranja – Embryolab RS
Program doniranja

  • Samo po strogim kriterijuma odabrani kompatibilni donori i donorke mogu učestvovati u programu doniranja.
  • Pri odabiru donora u obzir se uzimaju kako fenotipske karakteristike primalaca, tako i krvne grupe.
  • Opsežna genetska kontrola povećava šanse da se dobije zdravo dete.

    Klinika Embryolab je jedna od retkih u Evropi i jedina u Grčkoj u kojoj se primenjuje psihološko ocenjivanje putem psihometrijskog testa MMPI-2.

  • ko vam je rekao da je nemoguće?

    Donacija jajnih ćelija


    Donacija jajnih ćelija omogućava veće procente uspeha kod žena koje:

    • se suočavaju sa preuranjenom menopauzom
    • se suočavaju sa uzastopnim neuspelim pokušajima vantelesne oplodnje
    • imaju istoriju pobačaja
    • imaju istoriju lošeg kvaliteta jajnih ćelija
    • imaju istoriju naslednih bolesti

    Kako se biraju donorke?

    Donorke koje učestvuju u programu doniranja u klinici Embryolab su starosti do 32 godine, zdrave, lepog izgleda, bez problema u medicinskoj i naslednoj istoriji. Spoljašnje karakteristike (boja kose, očiju, visina, težina) se beleže i uzimaju se u obzir pri odabiru odgovarajuće donorke za svaku ženu primaoca.

    Kontrola kandidatkinja se obavlja kroz 5 nivoa:

    Informisanje: Kandidatkinja donorka se informiše o zahtevima koje ovaj program predviđa, o terapiji lekovima koju će morati da uzima, o procesu skupljanja jajnih ćelija, o mogućim nuspojavama i opasnostima, kao i o zakonskim okvirima.

    Samo 40-50% kandidatkinja za donorke uspešno prođu svih 5 stadijuma i budu prihvaćene i registrovane u registru klinike Embryolab.

    Koji su zakonski okviri u Grčkoj?

    Zakonska regulativa za doniranje jajnih ćelija i embriona u Grčkoj propisuje sledeće:

    • Žene primaoci donorskog genetskog materija mogu biti starosti do 50 godina.
    • Doniranje se vrši anonimno.

    I donorka i žena primalac pre početka ovog procesa potpisuju zasebne obrasce o pristanku, u skladu sa zakonom.

    Grčko zakonodavstvo garantuje poverljivost procesa doniranja jajnih ćelija za donorku, kao i za ženu koja ih prima.

    Uzimanje istorije: Za svaku kandidatkinju za donorku se do najsitnijih detalja ispunjava istorija o njenoj prošlosti, načinu života, porodici i o nivou obrazovanja.
    Medicinski pregled: Kandidatkinje za donorke se podvrgavaju nizu pregleda kao što su nalazi krvi i genetske kontrole, da bi se utvrdilo njihovo dobro telesno i reproduktivno zdravlje. Ovi pregledi podrazumevaju:
    • Infektivne bolesti (hepatitis B, hepatitis C, VDRL, HIV 1 i 2)
    • Krvnu grupu i Rh-faktor
    • Opšte analize krvi
    • Skrining mediteranske anemije
    • Skrining cistične fibroze
    • Hormonsku kontrolu
    • Kontrolu mehanizma zgrušavanja krvi
    • Papa test
    Na kraju, podvrgavaju se vaginalnom ultrazvučnom pregledu da bi se utvrdila pravilna pozicija i funkcija jajnika.
    Genetska kontrola:

    Genetska kontrola svih kandidatkinja donorki je veoma značajan deo istraživanja koje sprovodimo u klinici Embryolab. Cilj programa genetske kontrole je da se poveća verovatnoća dobijanja zdravog deteta kod osoba koje se nama obraćaju da bi uzele učešće u programu doniranja jajnih ćelija i embriona.

    U okviru programa genetske kontrole sve kandidatkinje donorke slede sledećih šest koraka:

    Korak 1: Lični intervju

    U ovom stadijumu stručni genetski savetnik od kandidatkinje donorke dobija detaljnu porodičnu istoriju, gde se potvrđuje dobro zdravlje kandidatkinje, kao i njene uže porodice. Kandidatkinje donorke sa porodičnom istorijom kardiovaskularnih bolesti, karcinoma i dijabetesa se isključuju iz programa doniranja.

    Korak 2: Kariotip periferne krvi

    Kontrola kariotipa kod svih donorki predstavlja osnovni deo genetske kontrole. Kandidatkinje donorke kod kojih se primećuje neki od poremećaja na hromozomima se automatski isključuju iz programa doniranja.

    Korak 3: Kontrola čestih monogenih bolesti

    Mediteranska anemija (talasemija) i cistična fibroza su dve najčešće monogene bolesti koje pogađaju današnju populaciju. Skrining svih kandidatkinja za donorke na ove dve nasledne bolesti predstavlja osnovni deo genetskog skrininga. Kandidatkinje za donorke za koje se ustanovi da su nosioci talasemije ili cistične fibroze se automatski isključuju iz programa doniranja.

    Dodatni genetski skrining

    Za pojedince koji su nosioci drugih bolesti gena kao što su Fankonijeva anemija, Tej-Saksov sindrom, fragilan X-hromozom i hemofilija, moguć je dodatni genetski skrining, da bi se isključila mogućnost rađanja deteta koje će imati neko od navedenih oboljenja.

    Genetski skrining na retke mutacije

    Svaki čovek može imati neke retke mutacije. Šanse da se manifestuju takve retke genetske bolesti su izuzetno male i do njih može doći samo ukoliko su spermatozoid i jajna ćelija nosioci istih mutacija. Mogućnost proširenog genetskog skrininga genetskog materijala kandidatkinje za donorku na mogućnost postojanja retkih mutacija još više povećava sigurnost samog programa doniranja, kao i verovatnoću da se rodi zdravo dete.

    Psihološka procena:

    Klinika Embryolab je razvila standard kada je u pitanju procena psihološkog stanja svih kandidatkinja za donorke. Cilj ovog programa jeste da pruži najveći stepen sigurnosti parovima koji nam se obraćaju radi programa doniranja.

    Celokupan proces sprovodi klinički psiholog specijalista i sastoji se od dva stadijuma:

    • Intervju sa kliničkim psihologom. U ovom stadijumu kandidatkinja za donorku odgovara na pitanja koja se tiču lične, porodične i medicinske istorije.
    • Psihometrijski test ličnosti. Ovaj test, koji je poznat pod nazivom: „Višefazni upitnik ličnosti Minesota MMPI-2“ je priznat na svetskom nivou kao najtačniji i najverodostojniji test ličnosti. Svaka kandidatkinja za donorku popunjava specijalni višefazni upitnik, da bi se procenila njena iskrenost i dobro psihičko stanje.

    Kombinacija ličnog intervjua i MMPI na najverodostojniji način beleži mentalni sklop te osobe i aspekte njene ličnosti te tako omogućava najsigurnije ocenjivanje da li je kandidatkinja odgovarajuća da postane donorka u programu doniranja jajnih ćelija

    Klinika Embryolab je jedna od retkih u Evropi i jedina u Grčkoj u kojoj se primenjuje psihološko ocenjivanje putem psihometrijskog testa MMPI-2.

    Koji su zakonski okviri u Grčkoj?

    Zakonska regulativa za doniranje jajnih ćelija i embriona u Grčkoj propisuje sledeće:

    • Žene primaoci donorskog genetskog materija mogu biti starosti do 50 godina.
    • Doniranje se vrši anonimno.

    I donorka i žena primalac pre početka ovog procesa potpisuju zasebne obrasce o pristanku, u skladu sa zakonom.

    Grčko zakonodavstvo garantuje poverljivost procesa doniranja jajnih ćelija za donorku, kao i za ženu koja ih prima.

    Doniranje sperme


    Klinika Embryolab sarađuje sa akreditovanim bankama sperme iz inostranstva, gde se donori odabiraju po strogim kriterijumima, i po pitanju plodnosti, ali i po pitanju njihovog psiho-fizičkog zdravlja. Svi uzorci poseduju propratne sertifikate o zdravlju donora.

    imam poverenja u znanje i iskustvo

    Doniranje embriona


    Za parove i žene kojima je potrebno doniranje jajnih ćelija i sperme, u klinici Embryolab postoji program doniranja embriona, koje doniraju odabrani donori i donorke.

    Odgovaramo na sva pitanja.
    Nemojte oklevati, pitajte nas!

    Kako mogu postati donorka jajnih ćelija?
    Da bi žena postala donorka jajnih ćelija potrebno je da zadovoljava sledeće preduslove i kriterijume:
    • Starost 18-30:
    • Da je fizički i psihički zdrava.
    • Neophodni medicinski pregledi i nalazi: Nalaz krvi, urina, test na prenosive bolesti (hepatitis B i C, HIV, sifilis, itd.), ginekološki pregledi (Papanikolau test, vaginalna kultura).
    • Neophodno je potpisati dokumentaciju o pristanku na program doniranja, pre njegovog početka.
    • Neophodno je uspešno proći test ličnost.

      Proces prikupljanja jajnih ćelija:

      Ukoliko se kandidatkinja donorka okarakteriše kao odgovarajuća, počinje terapija stimulacije njenih jajnika (koja traje 10-12 dana), sa ciljem razvoja folikula. Kada je njihova veličina zadovoljavajuća (do 18 mm) vrši se prikupljanje jajnih ćelija. Trajanje ovog postupka je do 10 minuta i uvek se radi pod kratkotrajnom opštom anestezijom. Donorkama jajnih ćelija je potrebno 30-60 minuta da se oporave, nakon čega mogu da funkcionišu normalno i da prate uobičajeni ritam svakodnevnog života.

      Za donorke jajnih ćelija ne postoji nikakva opasnost, jer verovatnoća da i same u budućnosti zatrudne ne zavisi ni u kom segmentu od doniranja jajnih ćelija.

    Mogu li da se podvrgnem vantelesnoj oplodnji sa doniranim jajnim ćelijama. Da li će dete imati deo i mog DNK?
    Činjenica je da je doniranje jajnih ćelija pomoglo mnogim ženama da dožive sreću trudnoće i majčinstva. U ovom slučaji koristiće se jajne ćelije donorke i spermatozoidi tvog partnera. To znači da embrion neće imati tvoj genetski materijal. Međutim, život unutar endometrijuma umnogome utiče na embrion. Istraživanja su pokazala da unutrašnjost materice određuje zdravstveno stanje čoveka čak i u odraslom dobu. Sa druge strane, dete će svakako imati segmente tvog karaktera, jer se naša ličnost oblikuje tokom vaspitanja i odgajanja, što znači da nije genetski određena. Iz ovog razloga, smatram da treba da obratiš pažnju kod odabira centra za asistiranu humanu reprodukciju, da bi bila sigurna da je sprovedena neophodna genetska i psihološka kontrola donorke. U klinici Embryolab program doniranja sledi stroge procedure odabira i kontrole.
    Ukoliko dođe do uspešnog začeća putem vantelesne oplodnje, da li to znači da rođenje uvek mora biti carskim rezom?
    Način na koji će se žena poroditi ne zavisi od načina na koji je zatrudnela, nego od toka trudnoće, od postojanja ili odsustva komplikacija i od toka samog porođaja. Što znači da carski rez nije jedino rešenje kod slučajeva vantelesne oplodnje. Ono što je za tebe najvažnije jeste bezbedan porođaj, bilo prirodnim putem ili carskim rezom, i da se kući vratite sa zdravim detetom.