Uzimanje kontraceptivnih pilula pruža sigurnost u 98% slučajeva. Nakon prekida uzimanja kontraceptivnih pilula njihovo dejstvo prestaje. Tako da u ciklusu koji sledi nakon prekida postoji mogućnost začeća. Takođe treba imati na umu da su sve kontraceptivne pilule hormonski način supresije mehanizma koji reguliše rad jajnika. Period u kojem se funkcionisanje jajnika vraća u normalu nakon prekida uzimanja pilula razlikuje se od žene do žene i može da potraje do 60 dana. Tako da je moj predlog da sačekate da se povrati normalna funkcija jajnika i da stigne menstruacija. Ako se takvo stanje nastavi, u tom slučaju preporučuje se poseta lekaru.

Integracija prirodnog ciklusa u procedure vantelesne oplodnje postala je veoma popularna poslednjih godina. U ovom postupku pratimo prvu polovinu ciklusa kod žene, bez intervencije lekovima, i sprovodimo sakupljanje jajnih ćelija kada se steknu odgovarajući uslovi za aktiviranje sazrevanja jajnih ćelija. Sledi oplodnja u laboratoriji i embriotransfer. Alternativno rešenje je mogućnost krioprezervacije embriona kako bi se skupio određeni broj, a u cilju povećanja verovatnoće da oplodnja uspe. Koliko god se vantelesna oplodnja u prirodnom ciklusu činila privlačnom,budući da se izbegava upotreba lekova, ne treba zanemariti mane ovog metoda. Da bi urodio plodom, ovaj postupak iziskuje dosta vremena, a ta činjenica na parove može uticati negativno kada je reč o psihološkom stanju tokom perioda iščekivanja. Takođe, bez upotrebe lekova uvek postoji rizik da na kraju nemamo jajnu ćeliju ili da ne možemo da ispratimo prirodnu ovulaciju, što u dosta slučajeva može izazvati stres kod parova. Vantelesna oplodnja u prirodnom ciklusu je korisna metoda, ali ne odgovara baš svima. Ginekolog specijalista za reproduktivna pitanja može da posavetuje da li je to pravo rešenje u vašem slučaju i pomogne u donošenju prave odluke.

Preimplantacioni genetički skrining je jedno od rešenja koje imamo u asistiranoj reprodukciji da bismo pomogli parovima kojima je to potrebno. Međutim, praktikuje se kada postoje određene indikacije za to, a ne u svim slučajevima. Tačno je da se koristi kod parova sa nekim naslednim bolestima, da bi se utvrdilo da li ih imaju I embrioni. U ovom slučaju radi se preimplantaciona genetska dijagnostika (preimplantation genetic diagnosis – PGD), kada se istražuju posebna genetska oboljenja, kao što su mediteranska anemija i cistična fibroza, da bi se u matericu izvršio transfer samo zdravih embriona. Preimplantacioni genetički skrining (preimplantation genetic screening – PGS) može da pomogne i drugim parovima. Parovi sa problemom spontanih pobačaja ili više uzastopnih neuspelih pokušaja vantelesne oplodnje, kao i žene u poodmaklim godinama, mogu da kontrolišu da li se u embrionima javljaju hromozomske anomalije, što im može biti od pomoći. Naš krajnji cilj je da se izvrši transfer samo zdravih embriona, da bi se povećala verovatnoća uspeha.