Εvi Kaluta, Psiholog-Psihoterapeut, Embryolab
Kako prolaze dani ovog perioda koji je novi za sve nas, psihologija nas samih se menja i pokusava da nas dovede u ravnotežu i prilagodi se novonastaloj situaciji.
Šta je cilj naše psihologije?
Da održimo perspektivu koja će nam biti od pomoći bez da pritiska našu potrebu da reagujemo na tešku situaciju u kojoj se nalazimo.
Naša svakodnevnica postala je odjednom toliko drugačija, iznenada, toliko nasilno i opet toliko…zaštitnički. «Ostajemo kod kuće» jer je to od koristi našem zdravlju, našoj porodici, društvu, našim životima. Ostajemo kod kuće i imamo niz gubitaka – ne osećamo tople sunčeve zrake, i pitamo se kako ćemo preživeti finansijski. Ne možemo da vidimo osobe koje su nam drage i ne možemo sada ostvariti snove i ciljeve koje imamo.
Koje su posledice ovih promena?
▪ Strah i agonija za budućnost (za sutra i za mnogo dalju budućnost).
▪ Bes zbog svega što «moramo» da organizujemo a sve je tako komplikovano.
▪ Tuga zbog svega što se dešava. Zašto ovo što se dešava moramo da preživimo svi u tako velikim razmerama. Zašto je život sačinjen od promena koje nas ponekad iznenade koliko su ogromne i šokantne.
Da, verovatno je da će i telo i duša da reaguju. Da u nekim trenucima potraže pomoć, da traže način kako da izraze svoj nemir. Da izraze kako se osećamo, da li jedemo, da li spavamo, kako funkcionišemo svakog dana.
Dakle,
Hajde da sednemo i udahnemo duboko. Ostavimo ramena da padnu, da se opuste, da sedimo opušteno na stolici. Dozvolimo sebi da budemo „onaj koji zna“ da budemo onaj koji ima način da prevazidje ovaj izazov i da ostane priseban.
Dok štitimo svoj organizam od korona virusa hajde da vidimo kako reaguje duša na to: šta je potrebno našoj duši da bi telo funkcionisalo kako treba? Da ne stignemo do granice gde osećamo da «prelazimo preko svojih mogućnosti”. Odgovarimo na način koji ima smisla.
Štitim svoje psihicko zdravlje tako sto:
✓ Čitam vesti, kao što bih se obavestio i o bilo kojoj drugoj temi koja me zanima. Bez da se propterećujem informacijama, ali zadržavam ono što mi pomaže. Ne razmišljam o tome ponovo i non stop, ne želim da mučim sam sebe.
✓ Dozvoljavam sebi da budem to što jesam, bez da se osećam kao «da prepuštam sebe na milost i nemilost svojih osećanja». Prihvatam da mogu da preživljavam različite stadijume i to je ok, to mogu da rešim. Moja osećanja nisu tu da me unište– niti sada, niti ikad.
✓ Imam kontakt sa ljudima koji čine da se osećam dobro, koji me opuštaju, sa kojima mogu da podelim lične stvari, kao i da saslušam njih.
✓ Pokušaću da izbegnem da se opustim uz cigaru ili piće. Sigurno postoji način da mogu da se opustim i bez supstanci koje su loše po moje zdravlje.
✓ Nije lako, ali pokušaću da se držim zdrave ishrane iako sam kući danima, i pokušaću da svoje telo nateram da vežba (lagane vežbe, malo gimnastike, malo plesa, bilo šta! ) Come on…..ja to mogu!!!
✓ Razmišljam na duge staze. Potrebna mi je perspektiva. Živimo u periodu koji neće uticati na ostatak našeg života. Izaći ću na kraj sada sa tim, ali gledam napred.
✓ Ne prestajem da verujem u sebe, znam da mogu da dodjem do kraja ovog perioda i da neću imati krivicu ni za šta što sam uradio do sad.
✓ Održavam balans → prihvatam odgovornost da pomognem sebi , ne da zarobim sebe!
Želim da dobijem dete… Neverovatna je ova prepreka, medju svim ostalim koje smo imali do sada…
Da bi se nešto stvorilo potrebno je strpljenje i ljubav. Stvaranje zahteva pažnju, to je slika budućnosti, to je nešto što će doći, to je život. A tvorac? Stvara se iz korena.
Pruži mu sve, ostani sa njim i sanjaj o njemu. Pobrini se da poveruje u svoje snove. Dozvoli mu da izdrži sve teškoće , pokaži mu način a ne samo prepreke.
Ostajem kod kuće – Ostajem jak
